Od kada sam rešio da se preselim u Srbiju, prošlo je više od mesec dana…

Na moje prvo zaprepašćenje, nisu mi dali da se vozim, nego sam čekao neki kamion da dođe po mene. Kao da sam matorac… možda i jesam, ali sam u super kondiciji i željan sam avanture i akcije.

I tako… čekanje na prevoz se odužilo, jer tom kamionu moj deo Toskane (mesto Aula blizu Specije) nikako nije bilo usput. A kada smo konačno krenuli, mojoj sreći nije bilo kraja. Po dolasku u BG pomislio sam kako ću za koji dan biti srećan i voziti se ulicama ovog zabavnog grada, a od tada je prošlo 3 nedelje i sad shvatam skraćenicu FT1P. To znači da je za moj izlazak u grad potrebno toliko papira, kao da ulazim u NASU. Carinici svaki dan izmišljaju novi papir koji mi nedostaje. Kapiram da bi me pre pustili u Severnu Koreju, nego u Srbiju.

Jako mi je dosadno ovde na carini, pa sam rešio da pišem blog.

Kako bi se bolje upoznali napisaću vam par reči o mojoj, ne tako maloj, porodici…

Moja porodica Cinquecento (500) nastala je u Torinu 7. jula 1957. godine, u italijanskoj familiji Fiat, koja vuče korene još iz davne 1899. godine.

Još tada smo bili poznati kao gradski šmekeri, a i danas se može reći da imamo stila.

Kada smo izašli na scenu, postali smo megazvezde. Ljudi su nas prosto obožavali i zvali su nas Bambino. Naša popularnost je rasla iz godine u godinu, dok nismo rešili da se malo odmorimo i da svaki Cinquecento počne da gradi svoj život.

Rođaci NUOVA 500

Kada se davne 1957. rodio moj stariji rođak Nuova 500 sa vratima koja su se otvarala ka pozadi, u početku su ga gledali sa negodovanjem, jer je imao spartanski stil i mogao je da primi samo dva putnika. Percepirali su ga kao poboljšanu, ali skuplju verziju skutera, iako je on u to vreme bio snažan tip sa 15 konja, koji je jurio 90 km na sat! Šta god da su pričali o njemu, on je ipak dobio priznanje 1959. – prestižnu ‘Golden Compass’ nagradu.

A imali smo i neke rođake koji su živeli kao da su iz Pirota, a ne iz Torina – ekonomični i štedljivi – Fiat Nuova 500 Economica, a neki su se furali da su normalni pa su ih zvali – Fiat Nuova 500 Normale. Tu je bio i neki teča koji se među prvima u familiji ložio na sport, i zbog toga je dobio ime Nuova 500 Sport, jer se “uradio” na čak 21.5 konja.

Sportisti iz naše porodice su u početku imali tvrdi krov i crvene linije na bočnim stranama, a neki su bili i dvobojni, dok kasnije nisu dobili i platneni krov.

Rođaci sa sela GIARDINIERA 500

Rođaci Giardiniera su živeli najpre u Mirafiori, ali su se 1966. preselili u Desio, u kuću Autobianchia, koji je u vlasništvu Fiata od sredine pedesetih godina prošlog veka. Giardiniera su bili malo pozamašniji, i mogli su da prime 4 putnika i mnogo više kofera, jer su u zadnjem delu sedišta mogla da se obaraju

Brat od tetke 500D (1960 – 1965)

Brat od tetke 500 D, ostao je veran svojim prethodnicima iz 1957. Malo u skladu sa vremenom i modom, pretpreo je izmene kod prednjih i bočnih migavaca, kao i kod zadnjih svetala… Platneni krov je postao manji i lakši za otvaranje, a napravljen je od čvršćeg materijala. Takođe, u duhu šezdesetih, vraćeni su i beli obruči guma koje ja i dan danas nosim.

Moja najuža porodica 500F (1965 – 1972)

A onda smo se 1965. pojavili mi šmekeri J sa otvaranjem ka napred ! Dizajneri iz Mirafiori-a su posebno za nas krojili odela po meri od mnogo kvalitetnijih materijala. Šta da kažem, uvek smo pratili modu, bili smo na ceni i još uvek nas cene.

500 L – Lusso (1968 – 1972)

Kasnije su se pojavili i ovi malo isfolirani rođaci – 500 L Lusso, koji su se furali da su luksuzniji od nas. Poenta je da nisu znali da se zezaju kao mi, jer su uvek bili u “uštogljenom” društvu.

Malo su uradili lifting – dodali hromirane bul-bar šipke preko branika, izmenili prednja i zadnja svetla, a prednji FIAT logo je poprimio kockast oblik – fuuuuj.

Toliko za sada. Sad moram da nastavim da čekam jos neki papir
Uskoro vam pišem opet,

Vaš Ćinkvećento